Јапан (日本 Nihon званично 日本国 Nihon-koku) је острвска царевина на Далеком истоку. Састоји се од мноштва мањих и већих острва, од којих су највећа Хоншу, Кјушу, Шикоку и Хокаидо. Главни и највећи град је Токио.
Синојапанска реч за Јапан је Nippon или Nihon, а пуни назив је Nihon no Koku што дословно значи "Земља где излази сунце", због чега се Јапан често назива „Земља излазећег сунца“.
Сама реч долази од кинеског језика и речи Јих Пен. Јапанско име "Нипон" се користи у службене сврхе, па се може наћи на новцу, поштанским маркицама и стадионима на којима се одржавају међународни спортски догађаји. Нихон се повремено користи у Јапану.
Иначе, чисто јапанско име за Јапан је Јамато, али је то застарео назив који се више не користи.
Рану мандаринско-кинеску реч за Јапан је евидентирао Марко Поло као Cipangu. Ипак, кантонски назив за Јапан од кога вероватно потиче реч "Јапан" је Jatbun. У Малау кантонском реч постаје Јапанг и са том речи су се сусрели португалски трговци у Малаци у 16. веку. Сматра се да су португалски трговци донели ту реч у Европу. Та је реч први пут забележена у Енглеској, 1577. год. у уџбенику граматике као Гиапан. У Енглеској службени назив је "Јапан". Раније, пун назив је гласио "Јапанско царство". Службени јапански назив је Нихонкоку (日本国), "Држава Јапан". Државно име се састоји од знакова "日" (изговор "Ни", што значи дан или сунце) "本" (изговор "Хон" што значи књига, извор или корен) и "国" (изговор "Коку" што значи држава). Јапанска застава службено се зове Хи но Мару тј. сунчев диск.
ИсторијаПраисторија
Археолошка открића откривају да је Јапан био насељен људима још пре 50.000 година, током старијег каменог доба. Током леденог доба Јапан је био спојен са копном Азије (Сахалин на северу, и вероватно Кјошу на југу), омогућујући миграције (селидбу) људи, животиња и биљака на јапански архипелаг из простора данашње Кине и Кореје.
Са завршетком последњег леденог доба и почетком глобалног отопљења развија се јомонска култура 11.000 година пре нове ере. Обележава је прелаз из мезолитичког у неолитички начин живота и прва индустрија керамике у свету. Сматра се да је јомонска популација претеча прото-јапанске и Аину популације. Сам назив Јомон за ово раздобље, које је трајало отприлике од 10.000 до 300 год. п. н. е., долази од врпчастих украса на керамици тог времена. Почетак Јајои раздобља негде око 300 година пре нове ере обележавају: обрада земље, прављење метала и напредна обрада (производња) керамике. Раздобље Јајои завршава око 300 год. када почиње Јамато раздобље.
Класично доба
Први писани документи о јапанској историји јављају се у 5. и 6. веку, када је Баекје упознао Јапан са кинеским системом писања, будизмом и осталим тековинама кинеске културе. Кроз едикт 645 Таика реформе, јача се увођење кинеске културне праксе. Јапан реорганизује владу у складу са кинеском извршном структуром. Нара раздобље почиње у 8. веку и обележава га прва снажна јапанска држава концентрирана око царског двора у граду Хеијокјо (сада Нара). Царски двор се касније сели у Хејиан-кјо (сада Кјото) и почиње "златно доба" класичне јапанске културе, раздобље названо Хејиан.
Средњовековно доба
Године 794. почиње Хејиан раздобље, јер је те године 50. цар Канми (736. - 805). преселио своју престоницу из Наре у Хеиан-кјо ("Град мира"), данас познат као Кјото ("Главни град").
Тада су га звали Мијако ("Царска престоница"). До тада су цареви често мењали место својих престоница, али је са временом то постало прескупо. Дакле, прву сталну престоницу Јапан је добио случајно а не плански. Временом је дворска аристократија изгубила додир са пуком и другим слојевима друштва, а у међувремену се издигао сталеж ратника, војника и локалних племића. Након Генпеи рата (1180. - 1185.) у ком су учествовала два таква клана локалних племића, Минамото (кин. Гењи) и Таира (кин. Хеике) по којима је рат и добио име (Генпеи=Ген+пеи тј. хеи), клан Минамото је победио у бици код Дан-но-Уре (близу Шимоносекија, између острва Кјушу и Хоншу) 1185. год. чиме је започело Камакура раздобље.
Почетак Камакура периода је такође битан јер је 1191. год. будистички редовник Еисаи Зењи (познат и као Мјоан Еисаи тј. Јосаи те као Сенко или Зенко Кокуши тј. "учитељ нације", 1141. - 1215.) из Кине донео знање о зену (кин. цха'н, у Индији познат као Дхуана на санскрту), тј. будизам (Јапанци користе израз Будин пут или Пут Буде). Након пет година боравка у Кини, Еисаи је пренио "печат свијести" по традицији Хуанг-Лунга, а "Инку" (доказ о просвијетљености и потврду да може научавати зен будизам) је добио од кинеског чан мајстора Орјо линије Ринзаи зена, Хсу-ан Хјаи-чана (јап. Kian Esho или Echo, познат и као Kyoan, живио у 12. веку).
Године 1192. цар је прогласио вођу клана Минамото, Минамото но Јоритома за сеитаишогуна тј. "генерал који је победио варваре". Јоритомо је као први шогун у јапанској историји у граду Камакури устоличио своје седиште које је названо Бакуфу тј. "влада под шатором". Тиме је започео Камакура шогунат, први шогунат у јапанској историји. Трајао је до 1338. год. када је срушен од клана Ашикага чиме започиње Ашикага шогунат. Неколико година раније, 1333. год. Камакура раздобље замењује раздобље Муромаћи, које је названо тако по четврти у Кјоту у којој је био смештен главни штаб клана Ашикага. Они су га устоличили након 1333. године када су ушли у Кјото и након што су спалили Камакуру, седиште Камакура шогуната.
У средини 16. века трговци из Португала, Шпаније, Холандије и Енглеске као и хришћански мисионари достигли су Јапан и први пут покренули "Набан" (Јужни варвари) период активне трговине и културне размене између Јапана и Запада. Јапан је почео употребљавати и производити западно оружје, које постаје кључан фактор за уједињење државе у складу са Токотоми Хидејоши (1536. - 1598) Током Азући-Момојама раздобља у 1592. години Јапан шаље своје снаге у инвазију Кореје у нади да ће коначно освојити Кину. Трупе самураја са борбеним искуством и велика количина оружја донели су успех. За месец дана Јапанци су контролисали скоро целу земљу (Кину и Кореју). Ипак корејске и кинеске снаге побеђују јапанске инвазијске снаге због велике издржљивости и напредне корејске флоте. Корејски адмирал Ји Сун-син је победио 133 јапанска брода са 12 "бродова-корњача" - првим борбеним бродовима у свету. Помоћу њих су прекинули доставу што је довело до пораза инвазијских снага.
1600. године, у бици за Секигахару, шогун Токугава Иејасу је победио своје непријатеље. 1603. године је основао шогунат Токугава у малом рибарском селу Едо (или "Yeddo"), сад познато као Токио ("Источна престоница"). Шогун је владао Јапаном до Меиђи рестаурације, 1868. године када је цар повратио своје власти након скоро 700 година.
Модерно доба
Током прве половине 17. века новонастали Токугава шогунат је сумњао да су католички мисионари заправо претходници војног освајања од снага Иберије. Прекинули су све везе са Европљанима, осим врло ограничених контаката са протестантским холандским трговцима на острву Дејима, а кинеским бродовима је био допуштен улаз у Нагасаки и Кореју због дипломатских односа са главним градом.
Изолација је трајала 251 годину, док комодор Матју Пери није присилио Јапан на отварање према Западу са уговором Канагава у 1854. години. Током неколико година обновљено је трговање са Западом. Самураји су у томе видели знак слабости шогунове власти и уследио је Бошин рат од 1867. до 1868. године. Меији обновом 1868. године шогун је био присиљен одступити и цару је враћена моћ. У време Меији ере покрећу се многе реформе. Укинут је феудализам и усвајају се многе западњачке институције, укључујући легални систем и владу заједно са економским, социјалним и војним реформама, које претварају јапанско царство у једну од великих сила у свету. Као резултат Кинеско-Јапанског рата и Руско-Јапанског рата, Јапан је контролисао Тајван и пола Сахалина, а касније је припојио Кореју (1910. године).
Раних година 20. века Јапан повећава утицај и проширује војску, што доводи до инвазије Манџурије и другог Кинеско-Јапанског рата (1937. године). Јапан затим склапа Тројни савез са Немачком и Италијом. Јапанске вође су сматрале да је потребно напасти америчку морнарицу у Перл Харбору (1941.) да би се осигурала јапанска надмоћ у југоисточној Азији. Ипак, улаз Сједињених Америчких Држава у Други светски рат је пореметио равнотежу на Пацифику на штету Јапанаца. Када Након дуге пацифичке кампање Јапан губи Окинаву у Осаки, и остале градове стратешким бомбардовањем америчких снага. Бомбардовање Хирошиме и Нагасакија атомским бомбама доводи до безусловне предаје Јапана Сједињеним Америчким Државама 15. августа 1945. године.
Након изгубљеног рата Јапан остаје под окупацијом САД до 1952. године. Касније почиње врло брз економски развој који је вратио благостање на острва. Успех Олимпијских игара у Токију у 1964. години постао је знак да је Јапан напокон поново добио свој национални статус. Острва Руку остају под власништвом САД до 1972. да би стабилизовали источну Азију, и војска остаје тамо и данас.
Такав преобрат укључује и спор око отока Сенкаку, ког траже Кина и Тајван. Курилска осртва на северу Хокаида, које је Совјетски Савез заузео пред крај Другог светског рата, још увек остају спорно подручје и Јапан и даље захтева њихов поврат. Јапан оспорава копно над Хридама Лианцоурта заједно са Јужном Корејом, која окупира подручје богато рибом.
Године 2003, премијер Џуничиро Коизуми одлучује да ће послати војску у Ирак, што је прво војно дело Јапана без слагања УНа након договора пре скоро 5 година.
Географија
Јапан је острвска земља и протеже се уздуж источне (пацифичке) обале Азије. Главна осртва од севера према југу су Хокаидо, Хоншу, Шикоку и Кјушу. Осим њих, Јапански архипелаг обухвата око 3000 мањих острва.
* Површина: 377.835 km² (укључујући 3.091 km² територијалних вода)
* Обала: 29.751 km
* Највиши врх: планина Фуџи (3.776 m)
* Најнижа тачка: Хађиро-гата (-4 m)
Око 73% земље је брдовито, са планинским ланцем који се протеже преко главних острва. Како је мало равница, многа брда и планински обронци се обрађују све до врха, а на свакој већој равници су се развили важнији градови.
Јапан се налази у вулканској зони на Пацифичком ватреном кругу. Дуж свих острва се осећају честа слаба подрхтавања тла и повремене вулканске активности. Разорни земљотреси, чији резултат су често цунамији, догађају се неколико пута у веку. Највећи потреси у задње време били су Чуецу 2004. године и Велики Ханшин земљотрес 1955. године. Много је топлих извора, које су развили у одмаралишта.
Неки од градова у Јапану су:Токио, Кјото, Нагасаки, Нагоја, Осака, Сапоро, Хирошима.
Јапан има умерену климу и 4 изразита годишња доба, али због велике даљине од севера према југу клима варира од регије до регије. Крајњи север је зими врло хладан, док крајњи југ има суптропску климу. На климу осим тога утичу сезонски ветрови који дувају са континента према океану зими и у обратном смеру лети.
Касни мај и рани јун су кишно раздобље (осим у Хокаиду), када се над Јапаном налази сезонска кишна фронта (baiu zensen). У касно лето и рану јесен се из тропских подручја ниског притиска изнад екватора развијају тајфуни и пролазе од југозапада према североистоку, често доносећи обилне кише.
Географска разноликост Јапана га дели у 6 главних климатских подручја:
* Хокаидо: Има умерену климу са дугим, хладним зимама и свежим летима. Падавине нису обилне, али се зими на отоцима обично накупи доста снега.
* Јапанско море: Северозападни ветар зими доноси пуно снега. Лети је регија хладнија од пацифичког подручја, али су понекад температуре екстремно високе због феномена фена, топлог ветра.
* Средишње висоравни (Chuo-Kochi): Типична континентална клима, са великим температурним разликама између лета и зиме и између дана и ноћи. Нема пуно падалина.
* Сето унутрашње море (Seto-naikai): Планине у Чугоку и Шикоку регијама заустављају сезонске ветрове, тиме стварајући лепо време кроз целу годину.
* Тихи океан: Има хладне зиме са мало снега и врућа, влажна лета због југоисточног сезонског ветра.
* Наусеи-шото (Ру Кју) или Југозападно острво: Има суптропску климу са топлим зимама и врућим летима. Падавине су обилне, посебно у кишној сезони. Чести су тајфуни; у 2004. години до острва је дошло рекордних 10 тајфуна.
Број становника у Јапану расте врло брзо, повећава се удео становништва старијег од 65 година, па су већ сада видљиве економске и социјалне последице таквог привредног прираста. Етнички састав Јапана је: 99,2% Јапанци, 0,6% Корејци, 0,2% остали.
Јапан има нерешене територијалне спорове око јужна четири острва Курилског архипелага (који су под влашћу Русије), као и Лианцоурт Рокс (корејски Докдо, јапански Такешима), под влашћу Јужне Кореје, и острва Сенкаку (кинески Diaoyutai), на ког право полажу и Кина и Тајван.
Сарадња владе и индустрије донела је снажан морал рада, напредна технологија, истицање образовања и релативно мали став дистрибуције (1% ГДП) помогле су Јапану напредовање невероватном брзином да би постали једна од највећих привредних сила у свету заједно са САД и Европском унијом. Три деценије целокупани привредни раст је необичан: 10 % у 1960., 5 % у 1970. и 4 % у 1980. години.
Напреци владе да оживе економски раст имају мали успех. Препознатљие карактеристике Јапанске економије осим рада произвођача, добављача, дистрибутера и банке су групе зване: Кеирецу; моћна унија подузетништва и Шунто; угодна веза са владиним бирократима, гаранција доживотног запослења (шушин коџо) у великим корпорацијама и високо неоинизиране фирме. Недавно су Јапанске компаније почеле напуштати те норме ради већег профита. Влада Јуниђироа Коизумиа је одредила или покушава велику приватизацију и иностране инвенстиције ради потицања Јапанске "успаване" економије.
Јапански пољопривредни сектор је јако заштићен, влада регулише услуге мале култивизације уместо велике култивизације пољопривреде као што је обичај Северне Америке. Увоз пиринча је највише заштићен и уједно субјекат царинске тарифе од 490% и ограничен нормом од само 3% тоталне трговине пиринча.
Јапан је аутономан у пиринчу (осим за потребе прављења хране од пиринча), држава мора увозити до 50% зрнате културе (нпр. жито) и хране за стоку. Ослањају се на увоз меса. У Јапану је највећа рибарска флота (15% светског улова). По неким теоријама, јапанско рибарење ће довести до осиромашења у рибљим залихама туне.
Индустрија заузима трећину јапанског ГДПа, зависи о увожењу сировина и горива. Јапан је најбољи у аутомобилској и електронској индустрији (нпр. рачунари, мобилни телефони...). Јапан је "дом" великих произвођача као што су : Тојота, Хонда, Мацушита, Сони, Нисан и Тошиба. Јапан држи велики маркет размене високе технологије као што су: полупроводници, индустријске хемикалије, делови машина и (недавно) ваздушног простора. Грађевина је дуго била једна од највећих индустрија Јапана са помоћу владиних уговора у цивилном сектору. Роботика је велика економска снага, Јапан поседује 410.000 од светских 720.000 "радећих робота".
Услужни сектор броји до две трећине тоталног економског добитка. Банкарство, осигурање, поседи, некретнине, превоз и телекомуникације су све главне индустрије. Коизумијева влада покушава приватизовати Јапан Пост, једну од највећих приватних банкарских и услуга осигурања до 2007. год.
Изворно име
Синојапанска реч за Јапан је Nippon или Nihon, а пуни назив је Nihon no Koku што дословно значи "Земља где излази сунце", због чега се Јапан често назива „Земља излазећег сунца“.
Сама реч долази од кинеског језика и речи Јих Пен. Јапанско име "Нипон" се користи у службене сврхе, па се може наћи на новцу, поштанским маркицама и стадионима на којима се одржавају међународни спортски догађаји. Нихон се повремено користи у Јапану.
Иначе, чисто јапанско име за Јапан је Јамато, али је то застарео назив који се више не користи.
Рану мандаринско-кинеску реч за Јапан је евидентирао Марко Поло као Cipangu. Ипак, кантонски назив за Јапан од кога вероватно потиче реч "Јапан" је Jatbun. У Малау кантонском реч постаје Јапанг и са том речи су се сусрели португалски трговци у Малаци у 16. веку. Сматра се да су португалски трговци донели ту реч у Европу. Та је реч први пут забележена у Енглеској, 1577. год. у уџбенику граматике као Гиапан. У Енглеској службени назив је "Јапан". Раније, пун назив је гласио "Јапанско царство". Службени јапански назив је Нихонкоку (日本国), "Држава Јапан". Државно име се састоји од знакова "日" (изговор "Ни", што значи дан или сунце) "本" (изговор "Хон" што значи књига, извор или корен) и "国" (изговор "Коку" што значи држава). Јапанска застава службено се зове Хи но Мару тј. сунчев диск.
Историја
Археолошка открића откривају да је Јапан био насељен људима још пре 50.000 година, током старијег каменог доба. Током леденог доба Јапан је био спојен са копном Азије (Сахалин на северу, и вероватно Кјошу на југу), омогућујући миграције (селидбу) људи, животиња и биљака на јапански архипелаг из простора данашње Кине и Кореје.
Са завршетком последњег леденог доба и почетком глобалног отопљења развија се јомонска култура 11.000 година пре нове ере. Обележава је прелаз из мезолитичког у неолитички начин живота и прва индустрија керамике у свету. Сматра се да је јомонска популација претеча прото-јапанске и Аину популације. Сам назив Јомон за ово раздобље, које је трајало отприлике од 10.000 до 300 год. п. н. е., долази од врпчастих украса на керамици тог времена. Почетак Јајои раздобља негде око 300 година пре нове ере обележавају: обрада земље, прављење метала и напредна обрада (производња) керамике. Раздобље Јајои завршава око 300 год. када почиње Јамато раздобље.
Класично доба
Први писани документи о јапанској историји јављају се у 5. и 6. веку, када је Баекје упознао Јапан са кинеским системом писања, будизмом и осталим тековинама кинеске културе. Кроз едикт 645 Таика реформе, јача се увођење кинеске културне праксе. Јапан реорганизује владу у складу са кинеском извршном структуром. Нара раздобље почиње у 8. веку и обележава га прва снажна јапанска држава концентрирана око царског двора у граду Хеијокјо (сада Нара). Царски двор се касније сели у Хејиан-кјо (сада Кјото) и почиње "златно доба" класичне јапанске културе, раздобље названо Хејиан.
Средњовековно доба
Године 794. почиње Хејиан раздобље, јер је те године 50. цар Канми (736. - 805). преселио своју престоницу из Наре у Хеиан-кјо ("Град мира"), данас познат као Кјото ("Главни град").
Тада су га звали Мијако ("Царска престоница"). До тада су цареви често мењали место својих престоница, али је са временом то постало прескупо. Дакле, прву сталну престоницу Јапан је добио случајно а не плански. Временом је дворска аристократија изгубила додир са пуком и другим слојевима друштва, а у међувремену се издигао сталеж ратника, војника и локалних племића. Након Генпеи рата (1180. - 1185.) у ком су учествовала два таква клана локалних племића, Минамото (кин. Гењи) и Таира (кин. Хеике) по којима је рат и добио име (Генпеи=Ген+пеи тј. хеи), клан Минамото је победио у бици код Дан-но-Уре (близу Шимоносекија, између острва Кјушу и Хоншу) 1185. год. чиме је започело Камакура раздобље.
Почетак Камакура периода је такође битан јер је 1191. год. будистички редовник Еисаи Зењи (познат и као Мјоан Еисаи тј. Јосаи те као Сенко или Зенко Кокуши тј. "учитељ нације", 1141. - 1215.) из Кине донео знање о зену (кин. цха'н, у Индији познат као Дхуана на санскрту), тј. будизам (Јапанци користе израз Будин пут или Пут Буде). Након пет година боравка у Кини, Еисаи је пренио "печат свијести" по традицији Хуанг-Лунга, а "Инку" (доказ о просвијетљености и потврду да може научавати зен будизам) је добио од кинеског чан мајстора Орјо линије Ринзаи зена, Хсу-ан Хјаи-чана (јап. Kian Esho или Echo, познат и као Kyoan, живио у 12. веку).
Године 1192. цар је прогласио вођу клана Минамото, Минамото но Јоритома за сеитаишогуна тј. "генерал који је победио варваре". Јоритомо је као први шогун у јапанској историји у граду Камакури устоличио своје седиште које је названо Бакуфу тј. "влада под шатором". Тиме је започео Камакура шогунат, први шогунат у јапанској историји. Трајао је до 1338. год. када је срушен од клана Ашикага чиме започиње Ашикага шогунат. Неколико година раније, 1333. год. Камакура раздобље замењује раздобље Муромаћи, које је названо тако по четврти у Кјоту у којој је био смештен главни штаб клана Ашикага. Они су га устоличили након 1333. године када су ушли у Кјото и након што су спалили Камакуру, седиште Камакура шогуната.
У средини 16. века трговци из Португала, Шпаније, Холандије и Енглеске као и хришћански мисионари достигли су Јапан и први пут покренули "Набан" (Јужни варвари) период активне трговине и културне размене између Јапана и Запада. Јапан је почео употребљавати и производити западно оружје, које постаје кључан фактор за уједињење државе у складу са Токотоми Хидејоши (1536. - 1598) Током Азући-Момојама раздобља у 1592. години Јапан шаље своје снаге у инвазију Кореје у нади да ће коначно освојити Кину. Трупе самураја са борбеним искуством и велика количина оружја донели су успех. За месец дана Јапанци су контролисали скоро целу земљу (Кину и Кореју). Ипак корејске и кинеске снаге побеђују јапанске инвазијске снаге због велике издржљивости и напредне корејске флоте. Корејски адмирал Ји Сун-син је победио 133 јапанска брода са 12 "бродова-корњача" - првим борбеним бродовима у свету. Помоћу њих су прекинули доставу што је довело до пораза инвазијских снага.
1600. године, у бици за Секигахару, шогун Токугава Иејасу је победио своје непријатеље. 1603. године је основао шогунат Токугава у малом рибарском селу Едо (или "Yeddo"), сад познато као Токио ("Источна престоница"). Шогун је владао Јапаном до Меиђи рестаурације, 1868. године када је цар повратио своје власти након скоро 700 година.
Модерно доба
Током прве половине 17. века новонастали Токугава шогунат је сумњао да су католички мисионари заправо претходници војног освајања од снага Иберије. Прекинули су све везе са Европљанима, осим врло ограничених контаката са протестантским холандским трговцима на острву Дејима, а кинеским бродовима је био допуштен улаз у Нагасаки и Кореју због дипломатских односа са главним градом.
Изолација је трајала 251 годину, док комодор Матју Пери није присилио Јапан на отварање према Западу са уговором Канагава у 1854. години. Током неколико година обновљено је трговање са Западом. Самураји су у томе видели знак слабости шогунове власти и уследио је Бошин рат од 1867. до 1868. године. Меији обновом 1868. године шогун је био присиљен одступити и цару је враћена моћ. У време Меији ере покрећу се многе реформе. Укинут је феудализам и усвајају се многе западњачке институције, укључујући легални систем и владу заједно са економским, социјалним и војним реформама, које претварају јапанско царство у једну од великих сила у свету. Као резултат Кинеско-Јапанског рата и Руско-Јапанског рата, Јапан је контролисао Тајван и пола Сахалина, а касније је припојио Кореју (1910. године).
Раних година 20. века Јапан повећава утицај и проширује војску, што доводи до инвазије Манџурије и другог Кинеско-Јапанског рата (1937. године). Јапан затим склапа Тројни савез са Немачком и Италијом. Јапанске вође су сматрале да је потребно напасти америчку морнарицу у Перл Харбору (1941.) да би се осигурала јапанска надмоћ у југоисточној Азији. Ипак, улаз Сједињених Америчких Држава у Други светски рат је пореметио равнотежу на Пацифику на штету Јапанаца. Када Након дуге пацифичке кампање Јапан губи Окинаву у Осаки, и остале градове стратешким бомбардовањем америчких снага. Бомбардовање Хирошиме и Нагасакија атомским бомбама доводи до безусловне предаје Јапана Сједињеним Америчким Државама 15. августа 1945. године.
Након изгубљеног рата Јапан остаје под окупацијом САД до 1952. године. Касније почиње врло брз економски развој који је вратио благостање на острва. Успех Олимпијских игара у Токију у 1964. години постао је знак да је Јапан напокон поново добио свој национални статус. Острва Руку остају под власништвом САД до 1972. да би стабилизовали источну Азију, и војска остаје тамо и данас.
Такав преобрат укључује и спор око отока Сенкаку, ког траже Кина и Тајван. Курилска осртва на северу Хокаида, које је Совјетски Савез заузео пред крај Другог светског рата, још увек остају спорно подручје и Јапан и даље захтева њихов поврат. Јапан оспорава копно над Хридама Лианцоурта заједно са Јужном Корејом, која окупира подручје богато рибом.
Године 2003, премијер Џуничиро Коизуми одлучује да ће послати војску у Ирак, што је прво војно дело Јапана без слагања УНа након договора пре скоро 5 година.
Географија
Јапан је острвска земља и протеже се уздуж источне (пацифичке) обале Азије. Главна осртва од севера према југу су Хокаидо, Хоншу, Шикоку и Кјушу. Осим њих, Јапански архипелаг обухвата око 3000 мањих острва.
* Површина: 377.835 km² (укључујући 3.091 km² територијалних вода)
* Обала: 29.751 km
* Највиши врх: планина Фуџи (3.776 m)
* Најнижа тачка: Хађиро-гата (-4 m)
Око 73% земље је брдовито, са планинским ланцем који се протеже преко главних острва. Како је мало равница, многа брда и планински обронци се обрађују све до врха, а на свакој већој равници су се развили важнији градови.
Јапан се налази у вулканској зони на Пацифичком ватреном кругу. Дуж свих острва се осећају честа слаба подрхтавања тла и повремене вулканске активности. Разорни земљотреси, чији резултат су често цунамији, догађају се неколико пута у веку. Највећи потреси у задње време били су Чуецу 2004. године и Велики Ханшин земљотрес 1955. године. Много је топлих извора, које су развили у одмаралишта.
Неки од градова у Јапану су:Токио, Кјото, Нагасаки, Нагоја, Осака, Сапоро, Хирошима.
Клима
Јапан има умерену климу и 4 изразита годишња доба, али због велике даљине од севера према југу клима варира од регије до регије. Крајњи север је зими врло хладан, док крајњи југ има суптропску климу. На климу осим тога утичу сезонски ветрови који дувају са континента према океану зими и у обратном смеру лети.
Касни мај и рани јун су кишно раздобље (осим у Хокаиду), када се над Јапаном налази сезонска кишна фронта (baiu zensen). У касно лето и рану јесен се из тропских подручја ниског притиска изнад екватора развијају тајфуни и пролазе од југозапада према североистоку, често доносећи обилне кише.
Географска разноликост Јапана га дели у 6 главних климатских подручја:
* Хокаидо: Има умерену климу са дугим, хладним зимама и свежим летима. Падавине нису обилне, али се зими на отоцима обично накупи доста снега.
* Јапанско море: Северозападни ветар зими доноси пуно снега. Лети је регија хладнија од пацифичког подручја, али су понекад температуре екстремно високе због феномена фена, топлог ветра.
* Средишње висоравни (Chuo-Kochi): Типична континентална клима, са великим температурним разликама између лета и зиме и између дана и ноћи. Нема пуно падалина.
* Сето унутрашње море (Seto-naikai): Планине у Чугоку и Шикоку регијама заустављају сезонске ветрове, тиме стварајући лепо време кроз целу годину.
* Тихи океан: Има хладне зиме са мало снега и врућа, влажна лета због југоисточног сезонског ветра.
* Наусеи-шото (Ру Кју) или Југозападно острво: Има суптропску климу са топлим зимама и врућим летима. Падавине су обилне, посебно у кишној сезони. Чести су тајфуни; у 2004. години до острва је дошло рекордних 10 тајфуна.
Становништво
Број становника у Јапану расте врло брзо, повећава се удео становништва старијег од 65 година, па су већ сада видљиве економске и социјалне последице таквог привредног прираста. Етнички састав Јапана је: 99,2% Јапанци, 0,6% Корејци, 0,2% остали.
Територијални спорови
Јапан има нерешене територијалне спорове око јужна четири острва Курилског архипелага (који су под влашћу Русије), као и Лианцоурт Рокс (корејски Докдо, јапански Такешима), под влашћу Јужне Кореје, и острва Сенкаку (кинески Diaoyutai), на ког право полажу и Кина и Тајван.
Економија Јапана
Сарадња владе и индустрије донела је снажан морал рада, напредна технологија, истицање образовања и релативно мали став дистрибуције (1% ГДП) помогле су Јапану напредовање невероватном брзином да би постали једна од највећих привредних сила у свету заједно са САД и Европском унијом. Три деценије целокупани привредни раст је необичан: 10 % у 1960., 5 % у 1970. и 4 % у 1980. години.
Напреци владе да оживе економски раст имају мали успех. Препознатљие карактеристике Јапанске економије осим рада произвођача, добављача, дистрибутера и банке су групе зване: Кеирецу; моћна унија подузетништва и Шунто; угодна веза са владиним бирократима, гаранција доживотног запослења (шушин коџо) у великим корпорацијама и високо неоинизиране фирме. Недавно су Јапанске компаније почеле напуштати те норме ради већег профита. Влада Јуниђироа Коизумиа је одредила или покушава велику приватизацију и иностране инвенстиције ради потицања Јапанске "успаване" економије.
Пољопривреда
Јапански пољопривредни сектор је јако заштићен, влада регулише услуге мале култивизације уместо велике култивизације пољопривреде као што је обичај Северне Америке. Увоз пиринча је највише заштићен и уједно субјекат царинске тарифе од 490% и ограничен нормом од само 3% тоталне трговине пиринча.
Јапан је аутономан у пиринчу (осим за потребе прављења хране од пиринча), држава мора увозити до 50% зрнате културе (нпр. жито) и хране за стоку. Ослањају се на увоз меса. У Јапану је највећа рибарска флота (15% светског улова). По неким теоријама, јапанско рибарење ће довести до осиромашења у рибљим залихама туне.
Индустријски сектор
Индустрија заузима трећину јапанског ГДПа, зависи о увожењу сировина и горива. Јапан је најбољи у аутомобилској и електронској индустрији (нпр. рачунари, мобилни телефони...). Јапан је "дом" великих произвођача као што су : Тојота, Хонда, Мацушита, Сони, Нисан и Тошиба. Јапан држи велики маркет размене високе технологије као што су: полупроводници, индустријске хемикалије, делови машина и (недавно) ваздушног простора. Грађевина је дуго била једна од највећих индустрија Јапана са помоћу владиних уговора у цивилном сектору. Роботика је велика економска снага, Јапан поседује 410.000 од светских 720.000 "радећих робота".
Услужни сектор
Услужни сектор броји до две трећине тоталног економског добитка. Банкарство, осигурање, поседи, некретнине, превоз и телекомуникације су све главне индустрије. Коизумијева влада покушава приватизовати Јапан Пост, једну од највећих приватних банкарских и услуга осигурања до 2007. год.
kad budem imala vremena i kad mi ne bude dosadno procitacu citavo...
