Današnji japanski školski sistem nastao je nakon Drugog svetskog rata (između 1947. i 1950. godine), koristeći model iz SAD kao generalni okvir.
On podrazumeva institucije predškolskog vaspitanja, devet godina obaveznog obrazovanja: šest godina osnovne škole, 3 godine niže srednje škole i opciono 3 godine višeg srednjeg obrazovanja, kao i 4 godine univerzitetskog obrazovanja.
Ministarstvo za obrazovanje nauku, sport i kulturu (Monbusho) nema direktne ingerencije nad školama već samo propisuje generalni okvir tj. kurikulum. Na regionalnom nivou svako administrativno područje ili urbani okrug ima svoj odbor za obrazovanje. Pod direktnom upravom ovih odbora mogu biti osnovne, niže i više srednje škole.
U pogledu osoblja, Japanske škole "vode" nastavnici. Administrativne dužnosti su raspoređene između starijih po dužnosti nastavnika kroz sistem obaveza koje obuhvataju sve školske funkcije.
PREDŠKOLSKO VASPITANJE
Prva predškolska ustanova osnovana je 1876 godine u Tokiju i iz ovog proističe da japansko drustvo poklanja veliku pažnju vaspitanju i obrazovanju dece od najranijih uzrasta.
Predškolsko vaspitanje u Japanu namenjeno je deci do šest godina starosti. Pohađanje institucija predškolskog vaspitanja nije obavezno, ni besplatno a osnovni cilj je pomoć deci u njihovom telesnom i duhovnom razvoju obezbeđujući odgovarajuće okruženje. Sistem predškolskog vaspitanja u Japanu je dvojak, sa jedne strane postoje obdaništa tj. centri za dnevnu brigu o deci (pod upravom Ministarstva za socijalna pitanja) a sa druge strane su dečiji vrtići (pod upravom Ministarstva za obrazovanje nauku, sport i kulturu).
OSNOVNA ŠKOLA (SHO GAKKO)
Osnovna škola traje šest godina tj. od šeste do dvaneste godine života i predstavlja deo obaveznog obrazovanja. Postoje javne i privatne osnovne škole. Obrazovanje u javnim osnovnim školama je besplatno a roditelji moraju da deci obezbede uniformu, set za matematiku i kaligrafski set. Na opštinskom području postoji samo jedna javna škola tako da se tokom školske godine mogu videti grupe dece kako pešače nekad i dug put do škole.
Osnovno školski kurikulum podeljen je u tri glasve kategorije: osnovni predmeti, moralno obrazovanje i specijalne aktivnosti. Devet osnovnih predmeta su : japanski jezik, socijalne nauke, aritmetika, prirodne nauke, nauke o životnoj sredini, muzička kultura, umetnost i rukotvorine, domaćinstvo i fizičko obrazovanje.
Zvanična godina u osnovnoj školi traje 35 nedelja. Svaki čas traje 45 minuta sa desetominutnom pauzom između većine njih. Fond časova se svake godine povećava sa svakim razredom (u prvom je 850, trećem 980 a do šestog razreda čak 1.015 časova na godišnjem nivou). Tipičan školski dan počinje oko 08:30 i završava se oko 15:50. Uobičajeno je da u japanskim školama učenici sami čiste svoje učionice na kraju svakog dana. Tradicionalno, učenici idu po pola dana (do 12:30h) u školu svake druge i četvrte subote u mesecu.
Školska godina u japanskim osnovnim i nižim srednjim školama podeljena je na tri tromesečja: prvo od aprila do jula, drugo od septembra do decembra i treće od januara do marta. Što se školskih raspusta tj. odmora tiče, postoje letnji (od kraja jula do određenog datuma u avgustu) i zimski (od kraja decembra do prvih dana januara) raspusti.
NIŽA SREDNJA ŠKOLA (chu gakko)
Niža srednja škola traje tri godine i takođe predstavlja deo obaveznog obrazovanja u Japanu.
školska godina traje 35 nedelja, postoje tri tromesečja i dva raspusta. Razlika je u dužini časova koji ovde traju 50 minuta i minimalni fond časova je 1.015. Kurikulum se sastoji iz: osnovnih predmeta, moralnog obrazovanja, specijalnih aktivnosti i izbornih predmeta.
VIŠA SREDNJA ŠKOLA
Više srednje obrazovanje obuhvata učenike uzrasta od 15 do 18 godina , sledi posle niže srednje škole i deo je ne obaveznog obrazovanja. Javno obrazovanje u višoj srednjoj školi takođe nije besplatno.
Tipovi viših srednjih škola su:
1) opšteobrazovne - traju tri godine i akcenat stavljaju na izučavanje opšte obrazovnih predmeta
• stručne - traju tri godina,nude stručno znanje
• vanredne / dopisne - traju tri ili više godina, nisu organizovane o razrednom sistemu, daju mogućnost obijanja diplome srednje škole kroz dnevne ili večernje kurseve
• koledži tehnologije - predstavljaju spoj srednjeg i visokog obrazovanja
Kurikulum više srednje škole je podeljen na: obavezne predmete, izborne predmete, fakultativne predmete i dodatne aktivnosti. Časovi popu onih iz niže srednje škole traju 50 minuta i po rasporedu školska godina obuhvata 1190 časova.
VISOKO OBRAZOVANJE
Institucije za visoko obrazovanje u Japanu se sastoje od univerziteta, nižih koledža, tehnoloških koledža i specijalizovanih trening koledža koji nude specijalizovane kurseve.
Svrha univerziteta je da studentima obezbedi pored opštih i stručnih znanja priliku da učestvuju u istraživačkom radu i aktivnostima. Trajanje studija je prosečno četiri godine izuzev medicine, stomatologije i veterine koje traju šest godina.
Univerziteti takođe nude postdiplomske studije koje uključuju magistarske , doktorske studije i specijalističke kurseve a traju između dve i pet godina.
Cilj nižih koledža je u proširivanju stručnih znanja kao i razvoju profesionalnih sposobnosti. Trajanje studija je dve do tri godine i diplomiranjem se dobija titula saradnika tj. pomoćnika.
Tehnički koledži traju pet godina i primaju maturante niže srednje škole. Predstavljaju spoj srednjeg i visokog obrazovanja čijim se okončanjem takođe obija titula saradnika.
Izvor informacija i detaljnije - [You must be registered and logged in to see this link.]
On podrazumeva institucije predškolskog vaspitanja, devet godina obaveznog obrazovanja: šest godina osnovne škole, 3 godine niže srednje škole i opciono 3 godine višeg srednjeg obrazovanja, kao i 4 godine univerzitetskog obrazovanja.
Ministarstvo za obrazovanje nauku, sport i kulturu (Monbusho) nema direktne ingerencije nad školama već samo propisuje generalni okvir tj. kurikulum. Na regionalnom nivou svako administrativno područje ili urbani okrug ima svoj odbor za obrazovanje. Pod direktnom upravom ovih odbora mogu biti osnovne, niže i više srednje škole.
U pogledu osoblja, Japanske škole "vode" nastavnici. Administrativne dužnosti su raspoređene između starijih po dužnosti nastavnika kroz sistem obaveza koje obuhvataju sve školske funkcije.
PREDŠKOLSKO VASPITANJE
Prva predškolska ustanova osnovana je 1876 godine u Tokiju i iz ovog proističe da japansko drustvo poklanja veliku pažnju vaspitanju i obrazovanju dece od najranijih uzrasta.
Predškolsko vaspitanje u Japanu namenjeno je deci do šest godina starosti. Pohađanje institucija predškolskog vaspitanja nije obavezno, ni besplatno a osnovni cilj je pomoć deci u njihovom telesnom i duhovnom razvoju obezbeđujući odgovarajuće okruženje. Sistem predškolskog vaspitanja u Japanu je dvojak, sa jedne strane postoje obdaništa tj. centri za dnevnu brigu o deci (pod upravom Ministarstva za socijalna pitanja) a sa druge strane su dečiji vrtići (pod upravom Ministarstva za obrazovanje nauku, sport i kulturu).
OSNOVNA ŠKOLA (SHO GAKKO)
Osnovna škola traje šest godina tj. od šeste do dvaneste godine života i predstavlja deo obaveznog obrazovanja. Postoje javne i privatne osnovne škole. Obrazovanje u javnim osnovnim školama je besplatno a roditelji moraju da deci obezbede uniformu, set za matematiku i kaligrafski set. Na opštinskom području postoji samo jedna javna škola tako da se tokom školske godine mogu videti grupe dece kako pešače nekad i dug put do škole.
Osnovno školski kurikulum podeljen je u tri glasve kategorije: osnovni predmeti, moralno obrazovanje i specijalne aktivnosti. Devet osnovnih predmeta su : japanski jezik, socijalne nauke, aritmetika, prirodne nauke, nauke o životnoj sredini, muzička kultura, umetnost i rukotvorine, domaćinstvo i fizičko obrazovanje.
Zvanična godina u osnovnoj školi traje 35 nedelja. Svaki čas traje 45 minuta sa desetominutnom pauzom između većine njih. Fond časova se svake godine povećava sa svakim razredom (u prvom je 850, trećem 980 a do šestog razreda čak 1.015 časova na godišnjem nivou). Tipičan školski dan počinje oko 08:30 i završava se oko 15:50. Uobičajeno je da u japanskim školama učenici sami čiste svoje učionice na kraju svakog dana. Tradicionalno, učenici idu po pola dana (do 12:30h) u školu svake druge i četvrte subote u mesecu.
Školska godina u japanskim osnovnim i nižim srednjim školama podeljena je na tri tromesečja: prvo od aprila do jula, drugo od septembra do decembra i treće od januara do marta. Što se školskih raspusta tj. odmora tiče, postoje letnji (od kraja jula do određenog datuma u avgustu) i zimski (od kraja decembra do prvih dana januara) raspusti.
NIŽA SREDNJA ŠKOLA (chu gakko)
Niža srednja škola traje tri godine i takođe predstavlja deo obaveznog obrazovanja u Japanu.
školska godina traje 35 nedelja, postoje tri tromesečja i dva raspusta. Razlika je u dužini časova koji ovde traju 50 minuta i minimalni fond časova je 1.015. Kurikulum se sastoji iz: osnovnih predmeta, moralnog obrazovanja, specijalnih aktivnosti i izbornih predmeta.
VIŠA SREDNJA ŠKOLA
Više srednje obrazovanje obuhvata učenike uzrasta od 15 do 18 godina , sledi posle niže srednje škole i deo je ne obaveznog obrazovanja. Javno obrazovanje u višoj srednjoj školi takođe nije besplatno.
Tipovi viših srednjih škola su:
1) opšteobrazovne - traju tri godine i akcenat stavljaju na izučavanje opšte obrazovnih predmeta
• stručne - traju tri godina,nude stručno znanje
• vanredne / dopisne - traju tri ili više godina, nisu organizovane o razrednom sistemu, daju mogućnost obijanja diplome srednje škole kroz dnevne ili večernje kurseve
• koledži tehnologije - predstavljaju spoj srednjeg i visokog obrazovanja
Kurikulum više srednje škole je podeljen na: obavezne predmete, izborne predmete, fakultativne predmete i dodatne aktivnosti. Časovi popu onih iz niže srednje škole traju 50 minuta i po rasporedu školska godina obuhvata 1190 časova.
VISOKO OBRAZOVANJE
Institucije za visoko obrazovanje u Japanu se sastoje od univerziteta, nižih koledža, tehnoloških koledža i specijalizovanih trening koledža koji nude specijalizovane kurseve.
Svrha univerziteta je da studentima obezbedi pored opštih i stručnih znanja priliku da učestvuju u istraživačkom radu i aktivnostima. Trajanje studija je prosečno četiri godine izuzev medicine, stomatologije i veterine koje traju šest godina.
Univerziteti takođe nude postdiplomske studije koje uključuju magistarske , doktorske studije i specijalističke kurseve a traju između dve i pet godina.
Cilj nižih koledža je u proširivanju stručnih znanja kao i razvoju profesionalnih sposobnosti. Trajanje studija je dve do tri godine i diplomiranjem se dobija titula saradnika tj. pomoćnika.
Tehnički koledži traju pet godina i primaju maturante niže srednje škole. Predstavljaju spoj srednjeg i visokog obrazovanja čijim se okončanjem takođe obija titula saradnika.
Izvor informacija i detaljnije - [You must be registered and logged in to see this link.]
Poslednji izmenio D-Gabber dana Čet 07 Jul 2011, 03:12, izmenjeno ukupno 1 puta