Besplatni plejeri

GOM Player se na tržištu pojavio pre sedam godina, baš u momentu kada je neprikosnoveni BS.Player počeo da gubi tlo pod nogama. Korisnicima BS-a nikako se nije dopala ideja autora da u verziju 2.0 plejera ubace adware komponentu, pa je prelazak na alternativno rešenje u tom momentu izgledao kao logičan potez.

Na prvi pogled, GOM Player deluje jednostavno. Krasi ga simpatičan grafički komandni interfejs koji se ne oslanja na Windows šablon, uz prisustvo samo najbitnijih komandnih dugmića. Ono što je kod ovog plejera bitno nalazi se ispod haube – kada je otvorite, bivate zapljusnuti snagom, kao da se tamo nalazi kakav moćan V6 motor. Pre svega, program je svaštojed i kroz ždrelo će uspešno progurati praktično sve što mu ponudite. Čak i ako se desi da neki fajl ne prepozna, ljubazno će vam ponuditi da pretraži online bazu kodeka i uputi vas na preuzimanje potrebnog open-source komplementa. Ono što je jako važno kada su kodeci u pitanju jeste podatak da vam oni u ovom slučaju praktično i nisu potrebni! Kako to? Well, GOM Player dolazi sa internom bazom kodeka koja podrazumeva podršku za najkorišćenije tipove datoteka, među kojima su i DivX, XviD, MKV, MPEG... Naravno, možete se odlučiti i na dekodovanje materijala putem već instaliranih (sistemskih) kodeka, ali je to potpuno nepotreban korak uzimajući u obzir kvalitet koji GOM daje po defaultu.

Priča o ovom ostvarenju mogla bi da potraje, pošto je u pitanju zaista jedan od sveobuhvatnijih alata za reprodukciju video materijala. Pokušaćemo da skratimo pisanije navodeći samo najbitnije stavke. GOM Player donosi sijaset opcija za korekciju prikaza i štelovanje geometrije slike, tu je i snažna podrška za titlove koja omogućava sve moguće zahvate nad tekstualnim prevodima. Treba reći i to da je program sposoban da reprodukuje parcijalno preuzete video datoteke, da ima funkciju screen capture koja može da radi i u burst modu (omogućava automatsko hvatanje do 999 screenshotova), da se uspešno snalazi i sa DVD-Video sadržajem, da podržava skinove...

Jedna stvar nam se ipak nije dopala. Naime, na našoj test mašini iskusili smo neprijatan zastoj prilikom nasumičnog „skakanja” (čitaj premotavanja) po reprodukovanom MKV sadržaju. Reprodukcija se zaustavi na nekoliko sekundi i onda ponovo krene kao da se ništa nije dogodilo. Ovo nam se dešavalo i pod Windowsom XP i pod sedmicom. S druge strane, sama reprodukcija HD datoteka teče glatko i bez ikakvih problema.

Kada prvi put vidite VLC ne možete se oteti utisku da je reč o nekom na brzinu sklepanom ostvarenju koje pri tom krase zastarela grafička rešenja. O, kako se greške lako mogu napraviti kada se sudi samo po spoljašnjosti...

Verovali ili ne, VLC media player je pravi monstrum, programetina koja pod svojim skutima čuva toliko toga da uopšte nije slučajno što je vascelo popularan među korisnicima. Verzija 1.x programa do sada je skinuta u 150 miliona primeraka, a u svakoj sekundi izvrši se gotovo četiri preuzimanja! Takvom stanju stvari pomaže i činjenica da VLC radi na gotovo svim danas korišćenim operativnim sistemima – Windows, Mac OS X, Linux, PlayStation 3... Ipak, ono što je najznačajnije jeste to da se iza neugledne spoljašnjosti (koja se, uzgred, može menjati putem brojnih skinova) krije neverovatno veliki broj opcija i mogućnosti. VLC media player ne samo da je audio/video plejer, već može da strimuje materijal, pristupa TV i satelitskim karticama, pa čak i da konvertuje datoteke iz jednog oblika u drugi. Sve ovo daje mu neverovatnu upotrebnu vrednost, koja u kombinaciji sa poslovičnom stabilnošću i jednostavnošću korišćenja predstavlja pobednički recept.

Kada je broj podržanih formata zapisa u pitanju, trošenje prostora postaje stvar luksuza. VLC će pustiti većinu onoga što mu ponudite, a to će učiniti koristeći internu bazu kodeka koju donosi sa sobom. Naravno, programu se može narediti i da koristi sistemske kodeke. Inače, u podešavanjima se nalazi toliko opcija da će vam se zavrteti u glavi. Autori su zbog toga komandni interfejs napravili u dva primerka – jedan sadrži sve opcije, dok drugi nudi samo „probrana dobra”.

Nas je najviše zanimalo to kako se program ponaša prilikom reprodukcije HD materijala. Sve prolazi bez ikakvog problema, a nema ni nezgodnog kočenja prilikom „premotavanja” kao u slučaju GOM Playera. Kako pomerite klizač na novu poziciju, tako se reprodukcija u momentu nastavlja. Jedna stvar nam se ipak nije svidela, a to je činjenica da program vuče znatno više sistemskih resursa nego GOM. Opterećenje procesora znalo je da dostigne i brojku od 70 procenata, dok je potrošnja memorije bila 65 MB. S druge strane, GOM „troši” oko 57 MB memorije, a procesor „tera” u granicama između 30 i 40 procenata.

Zasnovan na Media Playeru 6.4, Media Player Classic Home Cinema donosi pregršt mogućnosti i opcija upakovanih u jednostavno radno okruženje. Ovaj plejer danas je izbor mnogih, i to kako zbog svoje izuzetne organizacije tako i zbog činjenice da u startu podržava većinu korišćenih formata zapisa. Logično, u paketu se dobija brigada pripadajaćih kodeka, tako da otvaranje MPEG, DivX, XviD, MKV i ostalih popularnih datoteka neće biti nikakav problem. A sve to uz AC3 ili DTS zvuk i tekstualne prevode.

Za razliku od VLC-a, MPCHC ima znatno manje podešavanja, ali ga to ni u kom pogledu ne čini inferiornim. Eto, mesta se čak našlo i za sekciju putem koje se pristupa resursima TV kartice. Ono što treba posebno istaći jeste da ovaj program praktično „živi od ljubavi”. Zahvaljujući DirectX video akceleraciji (DXVA), puštanje HD sadržaja opterećuje procesor do zanemarljivih pet procenata! Pri tom program „jede” svega 49 MB memorije, što ga čini idealnim za instalaciju na slabijim mašinama. Deo posla vezan za dekodovanje video sadržaja prebacuje se na grafičku karticu i otuda dolazimo do podatka da se procesor rasterećuje. Naravno, kvalitet slike prilikom reprodukcije MKV-a je odličan, a i „premotavanje” se obavlja u treptaju oka. E sada, postojanje DXVA podrške znači da HD sadržaj postaje dostupan čak i na laptopovima sa integrisanim grafičkim podsistemima i Celeron procesorima.

Media Player Classic Home Cinema ima još mnogo lepih mogućnosti kao što su opcija snimanja reprodukovanog sadržaja u formatu koji odaberete, igranje sa Pixel Shaderima, sprečavanje „cepanja ekrana” itd.

KMPlayer donosi znatno prijemčivije upravljačko okruženje. Piano Black like skin, odsustvo klasičnih „prozorolikih” rešenja i gusto pakovanje opcija ispod haube jesu njegove glavne odlike. Po svojoj organizaciji KMPlayer u velikoj meri podseća na GOM Player, s tom razlikom što ovde ipak ima nešto (čitaj: mnogo) više opcija. Čak im je i raspored prečica sa tastature veoma sličan.

KMPlayer dolazi sa svojim kodecima, a zna da iskoristi i one koji su ranije instalirani na sistemu. Otvara sve što vam padne na pamet, čak i gomilu audio zapisa (između ostalog, podržava i Winamp plug-inove). Iako i sa default podešavanjima nudi glatku i kvalitetno beskompromisnu reprodukciju, setovanje opcija ide do najsitnijih detalja. Tako, nudi igranje sa titlovima, rad sa TV karticama, mogućnost postprocesinga, implementiranje audio filtera, podešavanje geometrije slike...

Puštanje HD sadržaja je besprekorno, baš kao i „njegovo premotavanje”. U isto vreme, KMPlayer uopšte ne troši mnogo sistemskih resursa, ali se u ovom departmentu ipak ne može porediti sa MPCHC-om. Opterećenje procesora išlo je svega do 20 procenata, dok je konzumacija memorije iznosila prihvatljivih 43 MB.

SMPlayer je relativno nov igrač na sceni, što se može zaključiti i iz oznake verzije programa. Prema rečima autora, u pitanju je frontend za poznati multimedijalni plejer MPlayer (www.mplayerhq.hu). Iako u stalnom razvoju i doradi funkcija, SMPlayer naprosto briljira u praktičnom okruženju. Krasi ga jednostavan i nenametljiv upravljački interfejs koji je u svojoj default varijanti ipak nešto moderniji nego oni koje smo videli kod MPCHC-a i VLC-a. Opcija ima za pinkicu manje nego u KMPlayeru, ali nikako ne treba potceniti sve ono što je implementirano.

Plejer pušta gotovo sve aktuelne formate zapisa, i to radi uz pomoć internih kodeka. Za vreme instalacije biće vam postavljeno pitanje da li želite da preuzmete i neke dodatne kodeke koji će domen primene još uvećati. Kako se radi o punokrvnom multimedijalnom plejeru, u osnovu je implementirana i podrška za audio zapise, pa se odavde može sasvim komotno uživati i u muzičkim numerama. Ipak, mi smo brže-bolje požurili da vidimo kakvo je stanje prilikom reprodukcije MKV-a. Sedi, odličan 5! Odličan kvalitet, lightning fast premotavanje i zanemarljiva konzumacija sistemskih resursa (procesor do 20 procenata, memorija 32 MB) jeste ono što smo zatekli.

Od pratećih opcija valja istaći mogućnost igranja sa formatom slike, sekciju za implementiranje grafičkih filtera, podršku za žongliranje titlovima koja čak uključuje automatsku pretragu putem sajta OpenSubtitles.org, zatim ekvilajzer, pa audio filtere (program ima i karaoke mod, koji je, ruku na srce, prilično neupotrebljiv), mnoštvo komandi za fino premotavanje materijala i izbor brzine reprodukcije... Ipak, ono što je najzanimljivije odnosi se na sposobnost programa da pamti dokle ste stigli sa reprodukcijom različitih datoteka (svojevrsna funkcija multi resume playback). Iz SMPlayera tako možete započeti, a potom i prekinuti reprodukciju nekoliko fajlova.