Ova tema je namijenjena isključivo onima koji su bili u japanu i koji planiraju ići u skorije vrijeme.
Nadam se da će, oni koji su bili podijeliti svoje iskustvo sa nama.
Evo, da olakšam novajliji Aleksandru, ovdje sam stavila dio priče o njegovom iskustvu u japanu.
Nadam se da će, oni koji su bili podijeliti svoje iskustvo sa nama.
Evo, da olakšam novajliji Aleksandru, ovdje sam stavila dio priče o njegovom iskustvu u japanu.
Napisaću svoje doživljaje uskoro iz Japana i biće to duuug post.
Za sada ću samo da se fokusiram na sam početak.
Kada sam stigao u Naritu (to je međunarodni areodrom u Tokiju), doživeo sam blago rečeno srčku. Nikad više ljudi na jednom mestu, nikad sve toliko veliko i urbano, svi ljubazni i smeškaju se. Baš je moj ćale prokomentarisao: "Veseli neki ljudi" i tu su me dobili na prvu lotpu zbog ne baš uvek ljubaznih i nasmejanih Srba. Baš nam je neka hostesa prilazila i nešto rekla na japanskom i pošto smo je bledo gledali, počela je na engleskom, ali bolje da nije. Ništa je nismo razumeli
Imali smo neke kofere sa hranom i šamponima i sl. koji nisu mogli da prođu. Na vrlo lošem engleskom su nam rekli da hrana i kozmetika ne mogu da se unesu u zemlju zbog hemijskog sastava il tako nešto. Pošto nisam imao pojma da oni ne umeju da izgovaraju l i jedva izgovaraju i v, sve vreme su pričali r i b. Umro sam od smeha.
I tako smo preneli samo odeću a sve nam ostale stvari zaplenili (hrana i kozmetika). Nije nam baš bilo svejedno, ali dobro
Sačekao nas je taj ćaletov ortak tamo i dovezao do stana. Brate! Još uvek se ježim kad se setim tih osećaja dok sam se vozio gradom. Nebo se bukvalno ne vidi, na svakom koraku gomila nekih automata, mašina, ekrana po zidovima zgrada, javnih plazma monitora sa tv emisijama ispod koje su okupljeni ljudi i slušaju, a o broju ljudi da ne pričam.
Skakao sam kao malo dete. Tu sam se zaljubio.
Čika Neša (ćaletov ortak) nas je dovezao u stan koji je bio nešto najminijaturnije što sam video, ali je imao sve. I spavaću sobum i dnevnu sobu i trpezariju sa kuhinjom, i malu terasu i kupatilo. sve je bilo smešteno na nekih 40 i kusur kvadrata. Gotovo čitav nameštaj se mogao rasklapati kako bi se dobilo na prostoru, imalo je i kreveta, ali smo spavali na tatamijima. Čisto da vidimo kakav je ugođaj.Debeli, vuneni, topli. Lepši nego krevet.
Neša nam je spremio sobu (naravno instant) jer kod njih možeš da kupiš i od popa uši instant. Bio je to moj prvi put da jedem sobu i poneo sam u u Srbiju mislim bar 20 kesica.
