Proizvođač mleka iz Some (prefektura Fukušima) kredom je napisao poruku na vratima svoje štale: “Da samo nije bilo nuklearne elektrane”, misleći na 45 kilometara udaljenu oštećenu elektranu “Fukušima 1”, zbog koje je ostao bez neophodnih sredstava za život.
Kada su obustavljene isporuke mleka iz zatrovanog područja, on je zaklao svoju stoku, a sada je odlučio da i sebi oduzme život. “Nemam više energije da radim”, bile su njegove poslednje reči.
On, međutim, nije izuzetak. U martu se uzgajivač kupusa iz Sukagave (Fukušima) obesio zato što je zbog otkrivanja radioaktivnih supstanci u zemlji ograničena lokalna proizvodnja, dok se jedan stanovnik Ofunata (prefektura Ivate) ubio pošto je zbog katastrofe 11. marta izgubio porodicu, kuću i posao.
“Situacija se smirila, ali postoji zabrinutost da će katastrofa ostaviti trajne psihičke posledice na stanovnike, od kojih su mnogi ostali bez ičega”, kaže Juko Sasaki, zvaničnik za javno zdravlje u Jamadi (Ivate).
I sporo pristizanje vladinih sredstava do preživelih i dugotrajan boravak u centrima za evakuaciju mogli bi da imaju štetan uticaj na one koji su ostali bez krova nad glavom.
“Za one koji su nakon katastrofe ostali sami, ali su bili okruženi ljudima u sličnoj situaciji, preseljenje u privremeni smeštaj biće velika promena”, objašnjava Jošiko Šida, zdravstveni zvaničnik iz Ofunata. “Neki će se osećati kao da su potpuno odsečeni od sveta.”
Neki od onih koji su smešteni u prihvatnim centrima sa sumnjom gledaju na privremeni smeštaj u kućama. “Iako sam ovde sam, zahvaljujući ljudima iz prihvatilišta ne osećam se tako sama”, kaže Keiko Komabajaši (82), koji je smešten u prihvatnom centru u Kamaišiju.
Jedna sredovečna žena iz Sanrikua (prefektura Ivate) kaže da preživeli koji su izgubili kuće i posao imaju previše vremena da razmišljaju o svemu što se dogodilo i da ima onih koji kažu da bi voleli da su umrli zajedno sa nestalim članovima porodica.
Jošiko Šida iz Ofunata kaže da je sada glavni zadatak lokalnih zdravstvenih vlasti i dobrovoljačkih timova u regionu da spreče da se situacija pogorša, pre svega pojavu depresije i samoubistava među beskućnicima.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Japan je razvijena nacija sa najvećim brojem samoubistava. U maju je broj suicida bio za 20 odsto veći nego u isto vreme prošle godine, a stručnjaci veruju da bi njihov ukpan broj u 2011. mogao da premaši 30.000.
Kada su obustavljene isporuke mleka iz zatrovanog područja, on je zaklao svoju stoku, a sada je odlučio da i sebi oduzme život. “Nemam više energije da radim”, bile su njegove poslednje reči.
On, međutim, nije izuzetak. U martu se uzgajivač kupusa iz Sukagave (Fukušima) obesio zato što je zbog otkrivanja radioaktivnih supstanci u zemlji ograničena lokalna proizvodnja, dok se jedan stanovnik Ofunata (prefektura Ivate) ubio pošto je zbog katastrofe 11. marta izgubio porodicu, kuću i posao.
“Situacija se smirila, ali postoji zabrinutost da će katastrofa ostaviti trajne psihičke posledice na stanovnike, od kojih su mnogi ostali bez ičega”, kaže Juko Sasaki, zvaničnik za javno zdravlje u Jamadi (Ivate).
I sporo pristizanje vladinih sredstava do preživelih i dugotrajan boravak u centrima za evakuaciju mogli bi da imaju štetan uticaj na one koji su ostali bez krova nad glavom.
“Za one koji su nakon katastrofe ostali sami, ali su bili okruženi ljudima u sličnoj situaciji, preseljenje u privremeni smeštaj biće velika promena”, objašnjava Jošiko Šida, zdravstveni zvaničnik iz Ofunata. “Neki će se osećati kao da su potpuno odsečeni od sveta.”
Neki od onih koji su smešteni u prihvatnim centrima sa sumnjom gledaju na privremeni smeštaj u kućama. “Iako sam ovde sam, zahvaljujući ljudima iz prihvatilišta ne osećam se tako sama”, kaže Keiko Komabajaši (82), koji je smešten u prihvatnom centru u Kamaišiju.
Jedna sredovečna žena iz Sanrikua (prefektura Ivate) kaže da preživeli koji su izgubili kuće i posao imaju previše vremena da razmišljaju o svemu što se dogodilo i da ima onih koji kažu da bi voleli da su umrli zajedno sa nestalim članovima porodica.
Jošiko Šida iz Ofunata kaže da je sada glavni zadatak lokalnih zdravstvenih vlasti i dobrovoljačkih timova u regionu da spreče da se situacija pogorša, pre svega pojavu depresije i samoubistava među beskućnicima.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Japan je razvijena nacija sa najvećim brojem samoubistava. U maju je broj suicida bio za 20 odsto veći nego u isto vreme prošle godine, a stručnjaci veruju da bi njihov ukpan broj u 2011. mogao da premaši 30.000.
Jadni ljudi
