Sta zelite da postanete?

Pisac ili novinar. Ili prevodilac ili nastavnik japanskog xD

Ziveces pod mostom.

Realno. Uzmi sve od navedenog kao hobi, moguce zanimanje, a specijalizuj se za nesto drugo.

Realno budi svoja i sledi svoje snove... milion puta je lepše živeti skromno i raditi ono što voliš nego biti bogat i mrzeti sam sebe.
Kao pisac možeš ostati zapamćen u istoriji a kao novinar svakim danom tvoje slovo dopiraće do milionskog editorijuma.Kao prevodilac posredovaćeš između dve ili više strana i svaka tvoja reč nosiće krucijalnu važnost. A kao profesor imaćeš čast da preneseš znanje i da oblikuješ umove sutrašnjice. Svaka profesija doneće taj prokleti novac koji svi žele... ali samo uz mnogo posvete i truda.

A kad izadjes napolje, videces ovo ispred svoje kuce:

[You must be registered and logged in to see this image.]

1) Novinar: Lep posao zaista. Ako nisi sportski komentator, pa te mogu ubiti pripadnici ekstremistickih grupa, samo zato sto vise paznje posvecujes protivnickom timu. Ili ako nisi novinar koji se bavi ekonomskim temama, pa te mogu namlatiti Rusi jer favorizujes Amerikance i obrnuto. Ili ako nisi komentator koji se bavi drustvenim temama, pa te mogu izgurati sa posla zato sto mozda nisi u dupetu jednoj stranci.
Naravno, da ne pricamo kako je grozno raditi sa ljudima.

2) Nastavnik Japanskog: Japanski nastavnici nemaju posla, ukoliko nisu doktori nauka.

3) Prevodilac: Monopol drze profesori sa fakulteta, moras prvo biti profesorka nekog jezika da bi iole imala otvorena vrata ka ovom svetu.

4) Pisac: Cak i sami pisci kazu da od toga ne da nema hleba, ajd da ne gledamo tu materijalnu stranu, nego nema nicega. Da bi imala neku ispunjenost, neko mora citati tvoja dela. A postati dovoljno popularan da ih neko cita, mozes samo ako siris noge u suknji na televiziji pink i prezivas se Bacic-Alimpic.

-----------

Welcome to Earth.

naravno i navođen svim navedenim treba da mlade umove sputavaš u njihovim željama i snovima samo jer si ti samocentrirani i ogorčeni egoista koji je navođen pravilima da bez debele štele ne možeš postići ništa.... najbolje je ćutati i ne iznositi svoje stavove u javnosti jer možeš dobiti batine jer ako kojim slučajem izabereš stranu koja ti odgovara ona druga strana će ti raditi o glavi. Nemoj ni slučajno pokušavati kao nastavnik/prevodilac jer je tu sve i onako već poznato i tu ne može imati mesta za tebe jer već tatina ili mamina maza već čeka ta mesta i nema uopšte veze što on/ona nemaju pojma da predaju jer ćale im je dekan/rektor/sponzor tih nauka.
Knjige? Pesme? Novele? ma batali ... šta će ti to u životi kada nema garancije da će to neko pročitati... a ti to zato i pišeš... da bi te drugi čitali?!

-----
Welcome to the future... mesto gde je već sve poznato čak i pre nego što to i zamisliš.

Slazem se donekle sa Ubicom da treba slediti svoje snove, ali ti snovi trebaju biti sto blizi zemlji. Eto, moze se reci da i ja sledim svoj san da budem ucitelj (iako sam vise za profesora, ali oh well). Upisao sam fakultet i nadam se da cu ga zavrsiti bez odugovlacenja. Sledio sam san, zavrsio sam fakultet za to. I sta sad? Cekacu 5-10godina dok se ne oslobodi neko mesto, koje ce pa da zauzme neko preko veze, i opet ce se cekati. Sledim svoj san, ali bicu bez posla. Zanimljivo kako smo sreli u gradu nekoliko osoba koje su zavrsile taj isti fakultet i rade posao po svojoj struci...u pekari ili na trafici. Jeste lepo raditi sta se voli, jos ako se ima mama/tata/baba/deda u nekoj firmi, ili pa mama/tata/baba/deda ima debelu je neka faca koja ima vezu u celom gradu, onda ce dobro proci. Zivot je takav.

....iskreno 80% osoba po završetku faxa čeka da mu posao padne sam u krilo... okej završio si fax ali to je samo pola posla. Završio si ono što voliš ali to ne određuje tvoj budući posao. Osnivač i tvorac kultnih pronalazaka Stiv Džobs nije čak ni završio fax a srednja koju je završio garantujem ti da nije imala veze sa patentisanjem bilo čega. ali eto čova je sledio svoje snove , gazio ugažene šablone i postigao je nešto. Zamislite koliko ljudi i ne pokuša ništa jer se navodi gore navedenim principima koje je dao Al.

ZetaZaku ::Slazem se donekle sa Ubicom da treba slediti svoje snove, ali ti snovi trebaju biti sto blizi zemlji. Eto, moze se reci da i ja sledim svoj san da budem ucitelj (iako sam vise za profesora, ali oh well). Upisao sam fakultet i nadam se da cu ga zavrsiti bez odugovlacenja. Sledio sam san, zavrsio sam fakultet za to. I sta sad? Cekacu 5-10godina dok se ne oslobodi neko mesto, koje ce pa da zauzme neko preko veze, i opet ce se cekati. Sledim svoj san, ali bicu bez posla. Zanimljivo kako smo sreli u gradu nekoliko osoba koje su zavrsile taj isti fakultet i rade posao po svojoj struci...u pekari ili na trafici. Jeste lepo raditi sta se voli, jos ako se ima mama/tata/baba/deda u nekoj firmi, ili pa mama/tata/baba/deda ima debelu je neka faca koja ima vezu u celom gradu, onda ce dobro proci. Zivot je takav.

Plus za Alanov post sa Ponijem (XD) jer je istinit, i plus za ovaj post.

To je zapravo moja najveća dilema. Šta upisati? Da li ono što volim, ili ono što će mi doneti mnogo novca?

Ljudi lupaju gluposti kad kažu da novac nije bitan. O da, bitan je. Jako, jako bitan. Znaš kako kažu, novac ti ne može kupiti sreću, ali može ti obezbediti jahtu da plačeš u njoj.

Tek sada kada je moju porodicu udarila žešća ekonomska kriza (ni pre nismo bili bogati nešto, ali smo imali uvek novca za pristojan život, putovanje, za sve što poželim od garderobe, igračaka dok sam bila mala itd), ustvari shvatam koliko je novac bitan. I koliko bi mi mnogo toga bilo lakše da imam mnogo više novca.

A opet, znam kakva sam, neću moći da radim nešto što ne volim, koliko god mi novca to donosilo.

Tako da pokušavam da pronađem nešto što mi može doneti i dobar posao, mogućnosti, pare, a opet da bude nešto što ja volim. A to nije nimalo lako... Pogotovo u današnjoj državi, u takvoj kakva je, gde ni visokoobrazovani ljudi ne mogu da pronađu posao, a kamoli oni bez fakulteta.

Prvenstveno, da se uhvatim za pricu o Stivu Dzobsu i ostalim poput njega [Bil Gejts], koji nisu zavrsili faks a postigli su to sto su postigli... Oni su jednostavno rodjeni u vreme koje je islo na ruku srednjoj klasi. Cinjenica je da su posleratne godine u Americi itekako bile zlatne, a i kod nas, ma koliko mi pljuvali ili ne Titu.
Danas nije tako. Svet robuje kapitalizmu, a ekonomski resursi, koji cine izvor kapitalizma, presusuju. Nema vajde pricati o Stivu Dzobsu i Bilu Gejtsu jer je tako vreme proslo.

Ja ne kazem da se moras skolovati da bi da bi radio neki posao koji donosi milione. Ne kazem da je poenta zivota imati milione. Samo kazem da covek mora biti realan u svojim nadanjima i iscekivanjima. U svetu kakav je danas, verovatnoca da ce neko naci posao je ne mala, nego mizerna. Ali opet, cak i u ovim uslovima, mora se ici strateski, i birati ono zvanje koje jos uvek ima neke predispozicije za zaposlenje i normalan zivot.

Lepo je nadati se, ali aman, draze mi je da nekom unistim snove nego zivot.

Sad sto se tice ovih gluposti o egocentrizmu i ostalim stvarima... Ja samo iznosim iskustva iz prve ruke jer eto uvek ih imam. Poznajem mnogo ljudi, nisam kriv sto znam i pesnike i filologe i novinare, a imam poneke od tih i u porodici. Znam kako zive i znam kako im je tesko. Upravo zato kazem da su sve ove gore navedene profesije veoma nezahvalne, pogotovo prevodjenje [koje je, kao sto sam rekao, umalo i nemoguce zbog monopola profesora] i ovo pesnistvo i tako to.
Sto se tice Japanskog jezika, evo licni primer: Drugarica mi je diplomirala japanski pre 5 meseci, u Oktobarskom roku. Radi kao profesor engleskog u privatnoj skoli, sa nepunim radnim vremenom. Od Japanskog nema nista.
Cak i drugarica koja je magistrirala [master ima] Francuski ne moze da nadje decent posao i kuka kako ne zna sta ce sutra. To je realnost.

Snovi su jedno, realnost je drugo. Istina je da su snovi i ljubav i to sve vazno, ali kad beda udje na vrata, ljubav izadje na prozor.

To ima logike... strateško navođenje i upornost igra bitnu ulogu u svemu tome ali isto tako nema ni najmanje garanacije ni da će živeti pod mostom niti da će biti multimilioner. Budućnost je neizvesna i nema nikakve garancije bez obzira na bilo kakvo je planiranje pogotovo danas kada svet doživljava najteži ekonomski period još od kraha berze 30ih godina.
... Gde ima prave ljubavi beda se lakše podnosi. Mnogi ljudi će stupiti pre u brak navodeći se tim principima o materijalnoj sigurnosti i odreći se možda neke osobe sa kojom bi bile daleko srećnije a koje nisu toliko "podmazane". Posle nastaje period sa jako malo sreće jer bogatstvo je prolazna stvar i za tren možeš otići od milionera do prosijaka i obratno. A kada izgubiš novac i osobe koje te "vole" a koje te ostavljaju jer je beda ušla ostaje ti samo da se zapitaš koliko je tu ljubavi zaista bilo?

^True story.

Najgore od svega je kad roditelji krenu svojoj deci to da pricaju. Plus zavidni ljudi pokusavaju sve kako bi unistili nekog. Nasao sam se u toj situaciji ranije ali je moj stav presudio. Sam nosim svoj krst, bolje receno biram put(kidam prepreke) i nikada necu kriviti sutra nekog ako ne uspem.
Treba samo verovati, biti uporan i snovi ce se ostvariti, provereno.

Novac, potreban ali daleko najbitnije. Nikad nisam voleo da se razbacujem, a i odavno sam naucio da stedim tako da mi nece predstavljati veliki problem u buducnosti. Vazno mi je da radim posao koji volim bez stresa, s uzivanjem. Nema pare koja zdavlje i ljubav moze da kupi i zalosno je kad je osnovni motiv nekom' novac.

U zivotu nikad ne postoje garancija za nesto. Moze biti, a ne mora. Postoje samo verovatnoce. A verovatnoca da ce osoba lepse ziveti ako izabere perspektivnije zvanje je veca od verovatnoce da ce lepse ziveti ako izabere zvanje koje je u suficitu na trzistu rada, a pritom slabo trazeno.

Da, slazem se da je ljubav vazna i sve to. Medjutim, u danasnjem svetu, novac je takodje veoma bitan. Bez normalnih primanja [normalnih, ne ekstravagantnih] ne moze se dizati porodica, ne moze se gajiti odnos sa osobom koju volis [ekonomska situacija direktno utice na raspolozenje, a nema ljubavi u besu], ne moze se normalno ziveti. I zato, iako jest ta ljubav vazna i to sve iz bajki brace Grim, nemojmo zanemariti realnost.

Kao sto rekoh, ja bih radije nekom unistio snove, nego zivot.

E Vuče konačno da si ti i ja slažemo 200% oko nečega

@Al

Perpektivno zvanje zavisi od osobe do osobe , od situacije do situacije i od vremena do vremena. Danas deficit je sutra suficit. 60ih gdina svi su trčali u mašinstvo i građevine , 70ih i 80ih su se samo pratili tokovi da se završava šta ti familija kaže jer tu leži para. Gde su ti danas oni? To su srednovečni ljudi današnjice više gladni nego siti a navodili su se istim pravilom kao i ti. Novac nije sreća... novac je sredstvo za ostvarivanje ciljeva koji ti donose sreću. Sam po sebi novac je samo komad šarenog papira. Neće ti novac dati čašu vode kada si boolestan nego druga osoba.

Ja slabo znam kog inzenjera masinstva da mu nije dobro. :t Naravno, ako pod "masinci i gradjevinari" ne smatras one metalostrugare i fizikalce.

U potpunosti se slazem sa Alanom. Treba slediti svoje snove, ali na drugaciji nacin. Treba sebi obezbediti solidan zivot, a posto to uradis uvek ima vremena za snove, barem one manje. Uvek mozes da saljes neke svoje clanke u neke slabije casopise, pokusas da ustedis za manju zbirku ili otvoris blog na kom ces pisati lekcije. Ali treba se fokusirati na nesto od cega mozes da zivis. Ja bih odabrala snove iznad svega ovoga da sam samo ja u pitanju, ali jednog dana cu imati i porodicu, i sad je imam i zelim i njima da pruzim nesto bolje. Sigurna sam da bi te to emotivno vise usrecilo od ostvarivanja svog sna. I nije da treba raditi nesto sto ne volis, ne podnosis. Postoje poslovi koji su dosadni ili te ne zanimaju previse, u principu ne postajes entuzijastican, ali ipak te ni ne nerviraju.

Inace, sto se tice ovoga da sve moze da se postigne trudom i ja znam mnoge primere. Veci deo moje porodice je visoko obrazovan, a zavrsili su u bankama (diplomirani knjizevni kriticar), turistickim agencijama (diplomirani filolog), firmama u stecaju (advokat), radeci multimedijalna predavanja za osnovce iz unutrasnjosti (magistar novih medija), praveci grncariju (diplomirani inzinjer saobracaja) itd., uglavnom van svoje struke. I za skoro sve od njih mogu da kazem da su se trudili k'o nista.

~Inace ja nemam nikakav san o zivotu, tako da ne mogu bas da sagledam ovu situaciju. Nemam nikakve zelje, ne znam da li sam neodlucna ili me ni jedna opcija ne zanima dovoljno, tako da je meni u svakom slucaju svejedno..xP

....ubrajam ih sve pod isti kalup. Mašinstvo je jedan on najtežiš smerova koje nosi ogroman stepen odgovornosti a potpuno je nezahvalno kod nas. I ključna stvar je za inženjera mašinstva je da taj posao moraš voleti. Znam jer ja sam završio srednju mašinsku školu i radio sam sa inženjerima.

@Daca

Pa daleko od toga da ti možeš imati merodavan pogled iz svog ugla jer ti ne donosiš sama odluke i još si u osnovnoj školi .

I iskreno ako generacije koje ni osnovno obrazovanje nisu stekli i koji tek treba da udahnu miris života svoju budućnost gledaju samo kroz prizmu novca a pri tom zanemaruju svoje snove i ideale mogu samo da žalim našu budućnost jer to će biti svet u kome se sve vodi neobuzdanom željom ka novcu.... najobičnijem komadu papira.

Ali razmisljam o odlukama koje treba da donesem iz prostog razloga sto nemam nikakvu ideju sta hocu od sebe.

Raso, mogu i ja to da kazem, mogu i ja da stojim ispred takvih stavova. Slazem se da je novac samo komad papira, ali taj komad papira mnogo znaci u danasnje vreme. Reci "Ja ne zelim novac" u ovo doba je kao da si rekao "Ja sam ateista" pre jedno hiljadu i po godina. Ne kazem da se snovi ne mogu ostvariti pukim trudom, ali za to ti treba da su ti samo i jedino doticni snovi bitni u zivotu, a ja mislim da je to daleko sebicnije od zelje za novcem. Meni, iskreno, novac ne treba. Mislim da bi bilo najbolje da nije ni bilo evolucije i da kao zivotinje radimo samo ono sto zelimo i nekoliko stvari koje moramo, a koje nam ni ne smetaju. Ali, cinjenica je da ne mozes da se pretvaras da mozes da radis sta god hoces. Cinjenica je da u danasnje vreme bez novca nemas pravo na osnovne ljudske potrebe, a kamoli nesto vise.

diskutabilno , za debatu , lako oborljivo i navođeno opštim mišljenjem. Osnovne ljudske potrebe nisu uslovljene novcem. Vremenom ćeš razumeti ovo što pričam... a ako i ne shvatiš nema veze utopićeš se u široke mase. Mlada si i previše zelena da bi i mislila o ovome... za sada uživaj u detinjstvu jer posle postaje čupavo.

Slobodno mi spoiluj kasniji zivot.xD Mada, naah, ni meni nije do debate, so..xD

ma jok... videćeš sve i sama

You forgot the matter of perspective.

Zasto ljudima (tebi) padaju dubokoumne rasprave na pamet posle ponoci, po pravilu? -.-

jer dok skidam ogromne fajlove sa neta treba nečim ubiti vreme a i plus noć nosi mir i nekakvu slobodu znajući da posle ovoga sledi samo san a naporan dan tamo daleko

Ma Daco, sve je u novcu, kad budes imala svi ce da se lepe za tebe, da te vole i bices mocna i radices sta hoces. Naravno dok ne potrosis. Posle ces verovatno da udaras glavom o zid ali bice kasno i izvrsices samoubistvo ili ce ti zivot postati samo jadna navika.

ma ne plaši dete bre tim ... Kako bude rasla biće joj jasno da su ljudi ti koji donose sreću i nesreću a ne novac